- Vi ste ovde:
-
Home
-
Press
- Društvo
Društvo
- Detalji
I ove godine na Badnji dan ispred Crkve Svetog Đorđa u 16 časova okupilo se vise stotina Užičana da prisustvuju tradicijalnom paljenju Badnjaka, koji je u crkvu doneo gradonačelnik Tihomir Petković sa rukovodstvom grada.Takodje i veliki broj vernika čekao je u redu ispred crkve kako bi uz liturgiju dočekali najradosniji hrišćanski praznik.
- Detalji
Nova godina na Zlatiboru počela je izuzetno uspešno, uz jednu od najvećih poseta do sada zabeleženih tokom novogodišnjih praznika. Raspoloživi podaci govore da najpoznatiji zimski centar u Srbiji nikada nije bio posećeniji nego ove godine.
Bogat novogodišnji program na prepunom Kraljevom trgu, u organizaciji Turističke organizacije Zlatibor i opštine Čajetina, privukao je turiste iz svih delova Srbije i regiona. Četiri večeri organizovani su koncerti domaćih zvezda, kojima je u proseku prisustvovalo oko 25.000 ljudi. Dnevno je tokom prazničnih dana na Zlatiboru boravilo preko 30.000 posetilaca. Tom činjenicom su, naravno, najzadovoljniji hotelijeri, jer je popunjenost hotelskog smeštaja bila oko 95%, kao i izdavaoci privatnog smeštaja kod kojih je zabeležena popunjenost oko 90%.
Ugostitelji su takođe imali pune ruke posla, svi lokali i restorani su bili popunjeni, nije lako bilo pronaći slobodno mesto. Kao ilustraciju navedenog, dovoljno je reći da se tokom novogodišnjeg perioda na Zlatiboru dnevno prodavalo više od 5.000 komplet lepinja i oko 10.000 pljeskavica. Dnevno se na pojedinim lokacijama prodavalo oko 500 litara kuvanog vina, u proseku po lokaciji 600 palačinaka, a pojedine picerije su isporučile preko 2.000 pica. I zlatiborski taksisti su imali znatno više posla: navode da su prosečno beležili 2.000 vožnji dnevno.
Lepo vreme omogućilo je gostima da krenu u obilazak lokaliteta, tako da je u prva tri dana Nove godine Stopića pećinu, koja je u 2017. oborila rekord u posećenosti (61.280 gostiju kročilo je lane u ove neobične pećinske odaje), obišlo 1.500 ljudi.
Gosti Zlatibora nisu bili zainteresovani samo za sjajan noćni provod, već i za skijanje u ski centru ''Tornik''. Početak godine obeležio je broj od 7.700 prodatih karata za žičaru i 2.600 skijaša, koliko je u prva tri dana 2018. uživalo u zimskim sportovima ispod najvišeg zlatiborskog vrha.
I u narednim danima božićnih praznika kao i u vreme predstojećeg zimskog raspusta na Zlatiboru se očekuje veliki broj turista. Svi lokaliteti u okruženju su otvoreni za posetioce, a turističke agencije pripremile su bogat program izleta.
Info
- Detalji
I ove godine na Badnji dan ispred Crkve Svetog Đorđa u 16 časova okupilo se vise stotina Užičana da prisustvuju tradicijalnom paljenju Badnjaka, koji je u crkvu doneo gradonačelnik Tihomir Petković sa rukovodstvom grada.Takodje i veliki broj vernika čekao je u redu ispred crkve kako bi uz liturgiju dočekali najradosniji hrišćanski praznik.
- Detalji
Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti
NEKADAŠNJE VISOKOŠKOLSKE MUKE
Poznati istoričar zlatiborskih priča i sećanja, Milosav Radibratović, profesor srpskog jezika i direktor škole, zabeležio je jedno interesantno pripovedanje o načinu na koji su Zlatiborci sticali svoje obrazovanje u prošlom veku.
On o tome kako su mladići iz zlatiborskih sela učili i izučavali škole, pre svega, u Užicu, započinje sa protom Milanom Smiljanićem. Naime, Smiljanić nije bio samo sveštenik već i učitelj, učesnik u Balkanskim ratovima i ministar poljoprivrede u prvoj posleratnoj Vladi Srbije. Pripadao je poznatoj porodici koja je dala četrnaest svešenika u nekoliko kolena ili pokolenja. Prota Milan bio je trinaesti sveštenik iz te familije, a njegov sin, prota Mihailo, bio je četrnaesti po redu i tu se završava sveštenička loza Smiljanića.
Elem, kada su ga u Beogradu pitali kako stoje Zlatiborci sa pismenošću, prota im je odgovorio:
"E, boga mi, oni nisu mnogo pismeni, ali su zato dobro usmeni".
i upravo tako nastala je i izreka "Što bi muke - do Ćitića bukve".
Jer u davna vremena izrekao je neko iz ovoga kraja, a odnosi se na put koji od nekoliko zlatiborskih sela vodi do Užica, a ide od Kaldrme, Zbojštice, Rida, pored Bukovog zabrana nekog od Ćitića sa Ljubanja, pa se spušta pored Badnjina, niz Vrela, preko Ade i stiže u Užice.
Ako se ovim putem ide u Užice treba savladati nekoliko kilometara velikog uspona uz Rid, a ako se ide iz Užica, takođe treba se izboriti sa kolometrima uzbrdice uz Vrela da bi se stiglo do Ćitića bukve.
E, kada se stigne do Ćitića bukve, svaki pešak oseti olakšanje, jer su glavni i najveći usponi savladani i biće manje muke u preostalim kilometrima.
A upravo ovim putem često su morali da idu i srednjoškolaci do svog rodnog sela, jer kada im niko od ukućana subotom ne dođe, oni su morali krenuti, naravno, peške, svojim kućama u selo udaljno dvadesetak kilometara od Užica.
Po završetku nastave u školi, žurno su išli u svoje stanove, spakoali bi u torbe ono što moraju da ponesu kući (preobuku, prazne čankove, ćase, činije), pa i poneku knjigu ili svesku, ako su za ponedeljak imali neki domaći ili da nauče neku lekciju.
Radibratović zatim navodi da su oni "morali da izuju cipele (da bi što duže trajale) i da obuju opanke, "piroćane", koje su im kupili kada su pošli u srednju školu, a što je bio veliki pomak u odnosu na gumenjake koje su dotada nosili.
Morali su sve to žurno da rade i da idu, jer za vreme kratkih jesenjih i ranoprolećnih dana jedva su stizali pre maraka. Trebalo im je oko četiri sada da savladaju tu razdaljinu ili, kako su sami izračunali, osam hiljada koraka. ("Ako kod profesora Čeja teško rešavam jednačinu sa dve nepoznate, mogu da izračunam koliko ima koraka u 20 kilometara. Koliko puta sam ih "premetrio", mogao sam ih izbrojati, koliko koraka levom, koliko desnom nogom!")
Ovaj tekst deo je projekta „ Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti“ koji sufinansira opština Čajetina. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.
