A A A

Društvo

ZLATIBORSKI HORIZONTI

PLAN TRŽNI CENTAR

Cilj izrade izmena i dopuna Plana je preispitivanje planiranih rešenja iz Plana detaljne regulacije za Tržni centar u okvirima zadatim projektnim zadatkom.

Površina obuhvaćena planom iznosi oko 3,07 ha. U planskom području zemljište je prema režimu korišćenja podeljeno na građevinsko zemljište javnih namena i građevinsko zemljište ostalih namena.

Građevinskom zemljištu javnih namena pripadaju javne saobraćajne površine, javne zelene površine, Kraljev trg i parcele za komunalnu infrastrukturu.

Građevinsko zemljište ostalih namena obuhvata stanovanje, centre, turizam i poslovanje.

Kod parkiranja potrebno  je  obezbediti  minimalno  propisani  broj  parking  mesta  prema normativima za određenu namenu objekta izgradnjom parking mesta u okviru objekta

ili u granicama građevinske parcele. Ukoliko nije moguće obezbediti propisani

broj  parking  mesta  u  okviru  sopstvene  parcele,  predviđeno  je  učestvovati  u

izgradnji javnih garaža i parking prostora u skladu sa opštinskom odlukom koja

reguliše ovu oblast.

Dozvoljeno je građenje u svakoj Planom predviđenoj građevinskoj zoni.  Svi potrebni urbanistički parametri za svaku lokaciju ili njene delove, kroz definisanje planskog okvira, dati su do maksimalnih vrednosti. Maksimalne vrednosti se ne mogu prekoračiti, a odstupanje je moguće samo na niže vrednosti.

Dozvoljena je izgradnja građevina za delatnosti iz oblasti turizma, trgovine, poslovanja, ugostiteljstva, zanatstva, kulture kao i smeštajnih stambenih kapaciteta i drugih komercijalnih delatnosti koji ne ometaju opšti razvoj područja i njegovih korisnika.

Kada je reč o regulaciji građevine prema javnom i otvorenom prostoru data građevina može biti postavljena sa povlačenjem u odnosu na  uličnu regulacionu  liniju  ali  se  po  pravilu  građevinska  i  regulaciona  linija poklapaju, ispusti   (balkoni,    terase,    erkeri   i   sl.)   na   spratovima    pojedinih građevina  mogu  se prepustiti u odnosu na datu građevinsku liniju  na nivou prizemne etaže samo u određenim slučajevima.

Opšta pravila za primenu arhitektonskih oblika i organizacije prostora obrađuju slojevit pristup i to obrazovanje skladne, ali prepoznatljive siluete na mikro i makro nivou, usklađivanje delova u celinu i komponovanje arhitektonskih detalja i celine.

Arhitekturom   objekata   treba   težiti    stvaranju savremenog arhitektonskog   i   likovnog   izraza   karakterističnog   za   područje Zlatibora.  Oblikovanje planiranih objekata mora biti usklađeno sa kontekstom u kome objekat nastaje, predviđenom namenom i osnovnim principima razvoja. Neka od polazišta koja se u procesu izgradnje neizostavno moraju primeniti svakako jesu i ambijentalno uklapanje u urbano okruženje, poštovanje i zaštita   postojećih  likovnih  i  urbanih   vrednosti mikroambijenata, te prepoznavanje važnosti uloge objekta u gradskom tkivu u zavisnosti od namene i pozicije. Računa se mora voditi i na racionalno  planiranje  izgrađenih  prostora  kroz  odnos  izgrađeno-neizgrađeno, poštovanje  izvornog  arhitektonskog  stila  u  slučajevima  izvođenja naknadnih  radova  na  objektima,  a  ukoliko  se  radi  o   objektima izrazitih arhitektonskih vrednosti, na  korišćenje arhitektonski atraktivnih i upečatljivih formi i oblika za objekte koji svojom pozicijom i namenom predstavljaju potencijalno nove simbole u okruženju.

Ovaj tekst deo je projekta „ zlatiborski horizonti“ koji sufinansira opština Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

ZLATIBORSKI HORIZONTI

PLAN DETALjNE REGULACIJE GONDOLA

Zlatibor je turistički centar od velikog regionalnog i državnog značaja, poznat kao  zimovalište  i  letovalište,  kao  i  klimatsko  lečilište.  Nalazi  se  u  regionu zapadne  Srbije,  u  Zlatiborskom  okrugu,  i  obuhvata  delove  teritorija opština Čajetina i Nova Varoš i grada Užice.

Područje opštine Čajetina obuhvata  20 katastarskih opština. Područje obuhvaćeno Planom detaljne regulacije za izgradnju gondole na  zahvata tri katastarske opštine, Čajetina,  Jablanica  i  Dobroselica,  koje  pripadaju teritoriji opštine Čajetina.

U  okviru definisanih  granica    Plana detaljne regulacije, ukupne površine oko 31.72 ha, planira se izgradnja panoramske žičare Gondola, čija  trasa   vodi  od  centra  Zlatibora  do  vrha Tornik,  sa  međustanicom  u  blizini  Ribničkog jezera.  Planom  je  obuhvaćen  koridor  dužine  oko 9km  i  širine  oko  30m,  sa  proširenjima  oko početne stanice u centru Zlatibora, međustanice u blizini Ribničkog jezera i krajnje stanice na vrhu Tornik.

Zlatibor je poslednjih godina veoma atraktivna turistička destinacija, jer pruža uslove  za  odmor  i  rekreaciju  kroz  razne  vidove  rekreativnog,  sportskog,  lovnog, zdravstvenog,  i   kongresnog  turizma.   Turistička  ponuda  Zlatibora  se  konstantno upotpunjuje brojnim i raznovrsnim sadržajima.

U  cilju  podsticanja  maksimalnog  produženja  turističke  sezone  i  povećanja stepena  iskorišćenosti  kapaciteta  turističke  ponude  ovog  područja,  pored  zimskog turizma,  potrebno  je  potencirati  i  razvoj  letnjeg  turizma,  u  skladu  sa  postojećim mogućnostima i predispozicijama.

Značaj objekta Gondole za Zlatibor je veliki sa aspekta razvoja turističke ponude, jer  će  povezivati  centar  Zlatibora  (turistički  centar)  sa  Tornikom  (skijališnim centrom) i uspostaviće vezu sa Ribničkim jezerom. Povezivanje ovih delova Zlatibora, otvara  mogućnosti  boljeg  funkcionisanja  prevoza  turista,  kako  zimi  tako  i  leti, pružajući dodatne mogućnosti panoramskog razgledanja planine. Za 25 minuta  vožnje gondolom  stizaće  se  od  turističkog  središta  Zlatibora  do  Tornika.  Predviđena međustanica u blizini Ribničkog jezera doprinosi oživljavanju turističkog odredišta Ribnice i aktiviranju područja za boravak ljudi u prirodi. Izgradnja panoramske žičare tipa gondole je ekološki prihvatljiv vid prevoza i, osim povezivanja ovih atraktivnih delova Zlatibora, uticaće i na to da se ovom vrstom prevoza upotpuni trenutna ponuda prevoza turista i skijaša u zimskim mesecima. Takođe, uticaće i na stvaranje novih atraktivnih prostora za razvoj ugostiteljstva i trgovine u zonama budućih stanica.

Izradom Plana detaljne regulacije definisaće se, pre svega, obuhvat planskog područja, koji, osim parcela na kojima se planira izgradnja i postavljanje  uređaja,  vodova  i  postrojenja  gondole,  obuhvata  i  određen  broj susednih parcela, zatim idejno rešenje trase, sa pozicijama stanica i međustanice. Tu je i infrastrukturno opremanje definisanog planskog područja, kao i odnos trase gondole sa namenama preko kojih prelazi, sa susednim namenama i infrastrukturnim sistemima.

Ovaj tekst deo je projekta „ zlatiborski horizonti“ koji sufinansira opština Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

UŽICE BEZ BARIJERA

OMOGUĆITI LJUDIMA U KOLICIMA KRETANJE BEZ OGRANIČENJA

Sugrađani koji koriste neko pomagalo kako bi se kretali svakodnevno imaju velike probleme i prepreke. Postoje stvari koje se mogu rešiti, ali uz veća ulaganja i puno finansijskih sredstava, ali, postoje i oni problemi za koje su potrebna minimalna davanja. Kod ovih drugih, potrebno je samo više razumevanja, prethodnog planiranja i organizovanog delovanja.

Osobe sa invaliditetom kada krenu u neku zdravstvenu ustanovu i to gradskim prevozom, imaju ozbiljne teškoće. Problem u prevozu do Bolnice u Krčagovu je evidentan za ove ljude, a stvar je rešiva uvođenjem niskopodnih autobusa na ovoj autobuskoj liniji. Linija od Dubokog Potoka do Sevojna je vrlo frekventna, ima dosta putnika i uvođenje ovakvih autobusa, bar u nekim tačno određenim terminima, umnogome bi rešilo ovaj problem jer bi ljudi mogli da se organizuju i prilagode svoje vreme sa zadatim terminima. A sve to bi moglo da se razreši bez dinara ulaganja jer je neophodno da Grad, kada raspisuje tender za prevoznika, u tehničkoj dokumentaciji, postavi jasne uslove da se na ovoj jednoj liniji kreću niskopodni autobusi.

Veliki broj ljudi koji koriste kolica tvrde da je, i pored brojnih pokušaja da im se pomognu u kretanju užičkim ulicama, veći deo grada, naročito van užeg gradskog jezgra, nedostupan. Oni navode da je istina da u centru grada ima mnogo ulica koje jesu davno rađene, u doba kada se o njihovom kretanju i njima nije mnogo mislilo, ali sada, posle njihovog renoviranja, izrađuju se prilazne rampe. I to je za pohvalu. Ali problem nastaje kada se krene ka periferiji i drugim delovima grada. Tu su problemi prisutniji i oni su ti koji zadaju muke ljudima u kolicima.

Velika većina ustanova, naročito javnih, postavila je ili izgradila rampe tako da osobe sa invaliditetom bez problema mogu posetiti predstave užičkog Narodnog pozorišta koje je puno mislilo na njih i prilagodilo im prilaz i nesmetan ulaz u pozorišnu salu. Isti je slučaj sa Bibliotekom, zgradom gradskih uprava koja je za njih otvorila novi ulaz, prilagođen njima i njihovim potrebama. Ipak, primetno je da je uobičajeno da je to uređeno samo za ulazak do prizemlja, dok su viši spratovi i dalje nepristupačni. Tako, Dom zdravlja funkcioniše samo preko lifta što zna da bude opterećujuće sobzirom na gužvu i veliki broj pacijenata.

Ovaj tekst deo je projekta „ UŽICE BEZ BARIJERA“ koji sufinansira grad Užice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

ZLATIBORSKI HORIZONTI

PLAN GENERALNE REGULACIJE

 

U mreži naselja opštine, prema Planu generalne regulacije, izdvajaju se Zlatibor  kao turističko zdravstveni centar, naselje  Čajetina je opštinski  administrativno  privredni  centar  i  naselje Branešci privredno  turistički  centar.  Ova  tri  naselja  funkcionišu  kao administrativno turističko privredni skup naselja i u sva tri nastaviće se sa oplemenjivanjem prostora i razvijanjem tercijarnog sektora koji povećava kvalitet života. Strateško opredeljenje je da mreža naselja treba da zadovolji potrebe stalnih stanovnika i posetilaca.

Na drugoj strani, diferencijacija za naselje Zlatibor, predviđa izdvajnje glavnog centra (prostor oko jezera), lokalnih centara (Palisad, Čolovića brdo i Zova - Oko) i izletničkih punktova (tri lokacije na Oku i u naselju Zova).

Minimalni nivo javnih službi i usluga u centrima zajednice naselja predstavlja potpuno osnovno obrazovanje sa organizovanim predškolskom službom, ambulanta sa  stalnim  osobljem  i  apotekom,  administrativne  službe,  sadržaji  i  objekti namenjeni razvoju kulture, sporta i rekreacije, komunalni objekti i organizovani javni prevoz, te   organizovano   sakupljanje   i   odvoženje   komunalnog   otpada   i kvalitetno  elektronapajanje,  prijem  signala  i  pristup  mreži  za digitalni prenos podataka.

Razrađeni su urbanistički momenti u vezi sa obrazovanjem, zdravstvom, socijalnom i dečijom zaštitom, komunalnim objektima.

Fokusirajući se na turizam, ukoliko se uzmu u obzir postojeći turistički kapaciteti, na Zlatiboru se mogu očekivati dalja investiranja u proširenje turističkih kapaciteta, s obzirom da je Zlatibor jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija Srbije.

Planom je predviđeno uključivanje    vazdušne   banje   Zlatibor   u   sistem    priznatih međunarodnih  lečilišta  što  bi  se  postiglo  u  prioritetnoj  fazi  izgradnjom modernizovanih  smeštajnih  kapaciteta, sa  organizovanjem  svih  oblika  aktivne rekreacije   uz   redovno   organizovanje   domaćih   i   međunarodnih   seminara   i programa.

U cilju unapređivanja zimsko-sportsko-rekreativnog turizma na planini Zlatibor i intenzivnijeg dolaska skijaša Planom je predviđeno izgraditi hotele visoke kategorije u skladu  sa  svetskim  standardima,  koji  će  zadovoljiti  potrebe  inostranih  i domaćih turista, izgraditi gondolu do Tornika, žičare i pristupne saobraćajnice sa manipulativnim parking površinama. U skladu sa svetskim tendencijama treba dopuniti i poboljšati ponudu sportsko – rekreativnih aktivnosti i to sadržajima kao što su hokej, karling, klizanje,  nordijsko  skijanje,  skijaško  trčanje, akrobatsko skijanje.

Kod afirmisanja obrazovno – rekreativnog turizma potrebno   je   obezbediti   pristup   turistima   prirodnih   i   kulturnih   dobara, komunalno   opremiti   i   markirati   šetačke   staze,  obeležiti   prilaze, formirati auto-kampove prema potrebi, urediti postojeće i izgraditi nove vidikovce.

Veoma važan segment je i pitanje saobraćaja. Pored drumskog bitna su i rešenja u oblasti stacionarnog i pešačkog saobraćaja.

Za  smeštaj  putničkih  vozila  na  teritoriji  naselja Zlatibor neophodno je da se planira   izgradnja  novih parking  prostora i to  kapaciteta preko 200 parking mesta  na  lokacijama  uz  sportsko-rekreativni  kompleks  Obudovica i Centar naselja i na lokaciji ulaska u naselje sa planirane petlje.

Ovaj tekst deo je projekta „ zlatiborski horizonti“ koji sufinansira opština Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.