Detalji

Datum kreiranja: 01.05.2016 - 21:32:56

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na Sušici poginuo je B.B. (29) iz Čajetine, a njegov drug M.M. (25) je teško povređen.

Detalji

Datum kreiranja: 01.05.2016 - 15:57:37

Užičanima preti opasnost da leto dočekaju suvih slavina jer Čajetinci planiraju da vodu sa izvora na koji su se Užičani priključili zbog zagađenja jezera Vrutci preusmere na Zlatibor.

Detalji

Datum kreiranja: 01.05.2016 - 09:00:15

Hrišćani širom sveta danas obeležavaju Vaskrs po julijanskom kalendaru, praznik, koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.

Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Neverni Toma

Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: “Neverni Toma”.

Vaskršnji pozdrav

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: “Hristos vaskrese” i “Vaistinu vaskrese”. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca. Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može “pasti” u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

Narodni običaji i verovanja

Za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Ko ode, biće do narednog Vaskrsa pospan i lenj. Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, bosiljak, crveno jaje, a i decu valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine. Prvo ujutru pojesti vaskršnje jaje, a potom ići na jutrenje. U Rusiji je običaj da ko okasni na jutrenje, poliju ga vodom ili bace u reku. U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima.

Ako bi Vaskrs pao pre Đurđevdana, nije se jelo jagnjeće meso. Za Uskrs se mese posebni hlebovi – u istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom – kovržanjak. 

Na drugi dan Vaskrsa – Pobusani ponedeljak, ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Hristovom. Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.

Na Vaskrs ukućani se tucaju jajima – vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko pobedi, uzima jaje protivnika.