Detalji

Datum kreiranja: 15.11.2017 - 13:51:30

BOLJI USLOVI ZA PACIJENTE I ZAPOSLENE U BOLNICI

ROMA COMPANY POKLONILA 20 KLIMA UREĐAJA

OPŠTOJ BOLNICI PRIJEPOLJE

Više od 500 pacijenata i zaposlenih u Opštoj bolnici u Prijepolju boraviće u klimatizovanim prostorijama, zahvaljujući donaciji Roma Company povodom obeležavanja 25 godina postojanja kompanije

Prijepolje, 15. novembar 2017 – Roma Company donirala je danas 20 klima uređaja, za klimatizaciju Opšte bolnice u Prijepolju, ukupne vrednosti 600.000 dinara. Uručenju donacije prisustvovali su Dragoljub Zindović predsednik opštine Prijepolje, dr Miloš Božović direktor Zdravstvenog centra Užice, dr Senada Sadiković zamenik direktora Opšte bolnice Prijepolje i Nemanja Romandić direktor Roma Company.

Doniranjem 20 klima uređaja, namenjenih za klimatizaciju Zdravstvenog centra Užice – OJ Opšta bolnica Prijepolje, Roma Company će omogućiti da više od 500 pacijenata i zaposlenih tokom zime borave u toplijim prostorijama, a da preko leta lakše podnesu vrućine.  

“U ime Opštine Prijepolje, i u svoje lično ime, želim da se zahvalim Roma kompaniji, na donaciji. Mislim da se radi o jako dobrom  primeru društveno odgovornog ponašanja kompanije. Svaka pomoć za nas je značajna, ukoliko obezbeđuje pacijentima lepše i humanije uslove lečenja. Ovom donacijom ćemo podići kvalitet pružanja zdravstvene usluge na viši nivo,  omogućiti normalan rad lekara i tehničara, kao i komfor pacijenata tokom lečenja.  Još jednom se zahvaljujem na saradnji, i mislim da su klima uređaji bili neophodni.„- izjavio je zamenik predsednika opštine Prijepolje Stanko Kijanović.

“,  izjavio je dr Miloš Božović, direktor Zdravstvenog centra Užice.

„Ovom donacijom, želimo da popravimo uslove u kojima svakodnevno boravi 500 pacijenata i zaposlenih u bolnici. Nadam se da će ovaj naš mali doprinos pomoći svima da se osećaju prijatnije u klimatizovanim prostorijama. Divan je osećaj darivati zato smo ove  godine, povodom obeležavanja 25 godina postojanja kompanije, započeli projekat pod sloganom „Ko kreči, kuću leči“ u okviru kojeg smo do sada u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Prijepolju donirali 2,4 miliona dinara, a u narednom periodu doniraćemo u Nišu i Danilovgradu još 1,2 miliona dinara“, izjavio je Nemanja Romandić, direktor Roma Company.

Roma Company ove godine obeležava 25 godina postojanja i ovo je jedan u nizu projekata, koje će kompanija podržati u gradovima u kojima posluje. Po 600.000 dinara do sada je izdvojeno  za renoviranje dela Kliničko-bolničkog centra Zemun-Beograd, za nabavku i ugradnju klima uređaja za Predškolsku ustanovu „Olga Jovičić Rita“ u Kraljevu, kao i za nabavku i ugradnju klima uređaja za Predškolsku ustanovu „Radosno detinjstvo“ u Novom Sadu.

Detalji

Datum kreiranja: 14.11.2017 - 15:19:33

Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti

ZLATIBORSKI HAJDUCI KRAJEM ХIX I POČETKOM XX VEKA

Posle priče o hajdučiji u vremenu vladavine Turaka, po oslobođenju ponovo se pojavljuju hajduci, ali u potpuno drugačijem izdanju. U promenjenim uslovima, u Kneževini i Kraljevini Srbiji, tokom XIX veka i kasnije, hajdučke družine i njihovi jataci ponovo su oživeli i dugo se održavali u sukobima sa pandurima i poterama, u borbi sa vojskom. Bilo ih je u Mačvi, Istočnoj i Zapadnoj Srbiji i u svakom kraju, ona je imala neke posebnosti i osobenosti. Ali, Zapadna Srbija, a posebno zlatiborski kraj, bili su, po svedočanstvima koje je prikupio Milisav R. Đenić, ugledni i pouzdani istraživač prošlosti zlatiborskog kraja, idealni za razvitak i opstanak te nove vrste hajdučije. On za nju kaže da je bila po svojoj prirodi nasilnička, otimačka, osvetnička, često obojena patološkim sklonostima. Takva hajdučija nastala je rano u Kneževini, i održala se sve do prvih decenija XX veka. Ti hajduci nisu prezali od zločina, ubijanja ljudi, otimanja, često besomučnog mučenja žrtava, i osvete, stvarne ili umišljene. Nisu prezali od nasrtaja na bogate i siromašne,  službena i duhovna lica i njihove porodice, lokalne žitelje.

Zlatibor, smatra Đenić, svojim oblikom i blizinom granici sa Crnom Gorom, Turskom, Austro-Ugarskom pružao je idealne uslove za jednu ovakvu hajdučiju. One koji su bili uhvaćeni ili ubijeni u poterama i zasedama, zamenjivali su mlađi i okrutniji, nakon izdržane kazne, najčešće robije, osuđenici su se često vraćali hajdučkom načinu života. Oni koji su uspevali da izbegnu hvatanje i robiju bežali su preko granice, u Crnu Goru, gde su nalazili sigurno utočište, da bi se kasnije ponovo vraćali na Zlatibor. Svaki uspešan hajduk ili grupa imao je dobre i pouzdane jatake kod kojih su se sklanjali, ali i doušnike u policiji, vojsci, sudovima, načelstvu.

Kako bilo, opstajali su u surovim obračunima. Pojedinci su postajali uzori drugima, koje su privlačili opasnosti i avanturizam. To je omogućilo da se hajdučija obnavlja, a zločin opstaje, kao i neizvesnosti življenja koje nikoga nisu mimoilazile.

Prof. dr Dragoljub R. Živojinović smatra da su ta svedočanstva brižljivo sakupljena u mnogobrojnim ustanovama vlasti (policija, sudovi, tužilaštva, opštine, ministarstvo unutrašnjih dela) i da su dragoceni prilozi za poznavanje mentaliteta jednog vremena i ljudi zlatiborskog kraja. Opisi hvatanja, isleđivanja, suđenja i ponašanja pojedinaca predstavljaju dragocene primere karakternih osobina ljudi jednog vremena kad život, kako svoj tako i tuđi, nije značio mnogo, kad je lako bio protraćen zbog pohlepe za tuđom imovinom ili životom, izigravanja junaštva ili izazivanja vlasti.

I na kraju, ovaj citat iz knjige "Zločini u ime pravde" najbolje oslikava razliku "starih" i "novih" hajduka na našim prostorima:

"U najsudbonosnijim godinama srpske istorije u poslednja dva veka, u vremenu kad je narod listom ustao da oružanom borbom zbaci petovekovni turski jaram, hajduci su pokazali svoje pravo lice. Ogromna većina je stala uz svoj narod, ponela se kako i dolikuje junacima opevanim u narodnim pesmama i dala dragocen doprinos oslobodilačkoj borbi. Hrabro su jurišali na regularnu tursku vojsku, isto kao nekad na njihove trgovačke karavane i položili živote za otadžbinu koja će iz njihove krvi iznići. Grci su imali jedno Termopile, srpski hajduci dva, Čokešinu i Mišar. Dok su jedni ostajali na krvavim razbojištima, kasnije su, pod istim imenom razni sitni lopovi, kokošari i jajare globili, ucenjivali i ubijali sopstveni narod. Taj društveni talog, koji često ni prezimena nije imao, bio je seme zla koje će neverovatnom snagom bujati kroz čitav devetnaesti vek."

Ovaj tekst deo je projekta „ Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti“ koji sufinansira opština Čajetina. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

Detalji

Datum kreiranja: 13.11.2017 - 15:20:03

Почели радови на прикључивању најдуже жичаре на свету на дистрибутивни систем електричне енергије - Каблвод за гондолу спреман до краја године

Радови на прикључивању Голд гондоле Златибор на дистрибутивни систем електричне енергије почели су на трафостаници на Златибору, након што је општина Чајетина издала неопходне дозволе. Десетокиловолтни електроенергетски кабл биће положен у дужини од 11.850 метара, од трафостанице на Златибору до међустанице на којој ће бити смештен главни напојни центар за златиборску панорамску гондолу. Нови кабловод финансира општина Чајетина, а радове изводе Хидромонтажа из Београда и фирма Елкомс, по свим стандардима Електропривреде Србије.

Председник општине Чајетина Милан Стаматовић, који је обишао радове, изразио је задовољство због изградње новог кабловода који, како је рекао, "неће користити само гондола већ је важан и за појачавање снаге за ски центар Торник". Стаматовић је још једном подсетио на спорост државних институција у издавању дозвола за преостале фазе изградње најдуже панорамске гондоле на свету.

- Наша министарства опструишу овај пројекат. Пета фаза у изградњи гондоле је завршена, извођачи радова раде пуном паром и могу веома брзо да заврше комплетан пројекат, али на жалост, неразумни људи исцепкали су трасу жичаре у пет фаза, од којих свака засебно захтева дозволе. Пројекат од националног интереса  намерно коче и заустављају  правећи штету локалној самоуправи. Али ми им и данас са овог места поручујемо:  као што нас неће ни лоши временски услови зауставити, тако нас неће зауставити ни опструкција надлежног министарства - рекао је Стаматовић.
- Очекујем да ће радови на изградњи каболовода бити завршени у овој години, уколико временски услови дозволе - изјавила је Бојана Божанић, директорка ЈП Голд гондола Златибор.  Она је изразила очекивање да ће Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ускоро издати неопходне дозволе за изградњу почетне станице гондоле у центру Златибора као и да ће бити решени спорни имовинско правни односи на том делу трасе, чиме ће се створити услови за наставак радова.

Одговорни извођач радова испред фирме Хирдомонтажа Београд, Горан Векић изјавио је да је сва неопходна механизација допремљена на градилиште, те да да ће кабловод бити завршен у предвиђеном року од 180 дана или краће уколико временски услови буду погодовали.

Радови на изградњи Голд гондоле Златибор започели су 21. септембра 2017. године на врху Торника. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре издало је у јулу ове године грађевинску дозволу Општини Чајетина само за пету, завршну фазу изградње жичаре, на врху Торника. Општина Чајетина очекује неопходне дозволе и за преостале четири фазе.