Detalji

Datum kreiranja: 01.09.2017 - 08:20:12

UE ZONA

"ŠIROKE ULICE VODE ME U GRAD"

Rebalansom gradskog budžeta, za poslove i aktivnosti u oblasti komunalnih delatnosti određeno je oko 482 miliona dinara. Pored redovnih komunalnih aktivnosti, ovde se nalaze i opredeljena sredstva za izgradnju i rekonstrukciju gradskih saobraćajnica i lokalnih puteva. Pored ove budžetske pozicije, sredstva za putnu mrežu nalaze se i u delu organizacije saobraćaja i saobraćajne infrastrukture i tu je za održavanje kvaliteta ulica kroz rekonstrukciju i redovno održavanje asfaltnog pokrivača. Planirano je da se sa 155 miliona dinara isfinansira sanacija ili rekonstrukcija 28,5 kilometara ulica.

 Kroz programski deo komunalnih delatnosti, kada su u pitanju saobraćajnice planirano je poboljšanje infrastrukture i to izgradnjom i rekonstrukcijom ulica Kneza Lazara (7 miliona dinara), Dositejeve ulice (4 miliona), uređenje parkinga duž Glavne ulice, od Malog parka do Tržnog centra Pariz (1,2 miliona), zatim obilaznica oko Brane, na potezu Vrutci - Krnda (4 miliona).

U ovoj grupi je i izgradnja i asfaltiranje Banovskog puta (Ravni-Drežnik) i tu je izdvojeno tri miliona dinara. Sa ukupno pet miliona dinara finansiraće se rekonstrukcija gradskih trotoara, trotoar Beogradske ulice na Pori, od Stene do vrtića na Pori i trotoar ulice Dimitrija Tucovića kod bloka C - ulica Lipa. Za prvi posao planirano je 1,5 miliona dinara, dok će se za uređenje trotoara u glavnoj ulici izdvojiti 3,5 miliona dinara.

Inače, za poboljšanje stanja saobraćajnica po mesnim zajednicama ukupno će se investirati 50 miliona i sa tim novcem uradiće se oko 10260 metara puteva.

Pored građevinskih radova, u ovoj oblasti je i izrada Studije taksi prevoza koja treba da odredi optimalni broj taksi vozila i odgovarajući broj mesta za parkiranje, a ona će koštati 1,5 miliona. Sa dva miliona dinara nabaviće se oprema za kontrolu bezbednosti saobraćaja, video nadzor i detekciju saobraćaja. Njena namena je povećanje bezbednosti pešaka i vozila. U planu je i postavljanje info tabli koje će povećati kvalitet uređenosti javnih površina za oglašavanje i informisanost što će se finansirati sa pola miliona.

Na kraju, u toku su radovi na prvom kružnom toku u Užicu kod Vatrogasnog doma i benzinske pumpe na ulasku u Užice koji će bitnije rešiti deo problema u funkcionisanju saobraćaja. Ugovorena vrednost radova je oko 33 miliona dinara bez PDV-a. Sredstva su dobijena od Republike, preko JP „Putevi Srbije“, odnosno, nadležnog ministarstva. Izvođač radova su „Putevi Užice“, a rok za završetak radova je 75 dana, odnosno, 1. novembar.

Ovaj tekst deo je projekta „UE ZONA“ koji sufinansira grad Užice. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

Detalji

Datum kreiranja: 01.09.2017 - 08:07:10

 Danas i zvanično otpočela izgradnja "Zlatiborske gondole" - velika narodna svetkovina 21. septembra!
Čajetina, 31.8.2017 - U prisustvu odgovornog izvođača radova i nadzornog organa, na vrhu Tornika, danas je zvanično otvoren građevinski dnevnik, gradilište na projektu "Gondola Zlatibor" i otpočeli su zemljani radovi i izmeštanje optičkog kabla na delu trase na kojoj je investitor, opština Čajetina, pripremila teren - saopštilo je Javno preduzeće "Gold gondola Zlatibor", iskazujući posebnu zahvalnost preduzeću "Telekom Srbija" koje je, zajedno sa Opštinom, uložilo veliki trud da se izmeštanje optičkog kabla obavi bez štete za korisnike.
Radove koje izvodi konzorcijum izvođača na čelu sa užičkim preduzećem „Jedinstvo“, nadgledaće stručnjaci iz francuske kompanije „Pomagalski“ koji su i prošle nedelje bili na Zlatiboru, a kako navode iz "Jedinstva", zemljani radovi potrajaće desetak dana, dok se armiranje i betoniranje očekuje za dve nedelje.
– Prema ugovoru, obaveza kompanije "Poma" koja je isporučilac opreme za gondolu je da prati gradnju do njenog završetka i da prisustvuju ugradnji svakog dela te opreme, tako da će oni ponovo doći polovinom septembra kada bude počelo betoniranje – kaže Bojana Božanić direktorka „Gold gondole “.
Božanićeva je dodala da je u završnici i izrada tehničke dokumentacije kojom će opština Čajetina od Ministarstva građevinarstva zatražiti i građevinske dozvole za radove na ostatku trase, odnosno na početnoj stanici na Obudojevici na Zlatiboru i na međustanici kod Ribničkog jezera.
– Do kraja godine očekujemo da dobijemo građevinske dozvole za preostale četiri faze, s obzirom na to da je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa u završnoj fazi – navela je direktorka Bojana Božanić koja je, sa predstavnicima opštine Čajetina, obišla radove na terenu, a izvođaču radova poželela sreću i uspeh, sa željom da se sa radovima ubrzo nastavi i na ostalim deonicama.
Obeležavanje početka prvih betonskih radova na trasi buduće gondole zakazano je za 21. septembar na Torniku, za kada najavljujemo veliku narodnu svetkovinu i zabavu za sve ljude dobre volje kako bi svi zajedno što lepše obeležili ovaj istorijski trenutak, prve velike pobede u poduhvatu izgradnje najduže panoramske gondole na svetu – zaključila je Božanićeva.

Detalji

Datum kreiranja: 25.08.2017 - 09:54:45

Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti

LIČNA IMENA

Poznato je da se u Srbiji u prošlim vremenima, uostalom kao i sada, ličnim imenima pristupa sa velikom pažnjom jer postoji verovanje da se i imenom predodređuje životni put osobe i kako će ona proći u životu. Sada se imena koja se daju malim Zlatiboracima ne razlikuju od ostalih krajeva, nastane uvek neki trend, pa su neka imena više u opticaju, neka manje.

Ali, prema starim spisima, Zlatibor je prema podacima iz 15. veka bio dosta specifičan. U knjizi „Turski katastarski popis imena nekih područja Zapadne Srbije“koju je priredio Ahmet S. Aličić, pojavljuju se na ovom području neka imena koja su se vremenom izgubila, a nekada su bila karateristična. Prema turskim popisima koji su obavljeni 1476. godine, navode se, na više mesta, imena kao što su Toholj, Mihač, Brajin, Mituš, Rakač, Bobaj, Grubač, Stepko. Takvih imena više nema, ali ostala je potvrda da su bila pristuna to što se i sada mogu naići u prezimena za koja je očigledno da su izvedena iz njih.

Milosav Radibratović potvrđuje ovo i navodi još jednu činjenicu koja je interesantna. On kaže da je "ovaj popis vršen nepunih stotinak godina posle Boja na Kosovu i nigde se, ni u narodnim pesmama i ni u pričama, ne može naći nijedno od ovih imena. Naprotiv, u pesmama o Kosovskom boju susrećemo se sa najlepšim srpskim imenima: Miloš, Lazar, Bogdan, Boško, Ivan, Damjan, Strahinja, Marko, koja su i sada česta."

Istraživajući imena, on primećuje da počinje da preovladava verovanje da će ime koje se daje biti preduslov i uticajna crta da ta osoba postane ono kako se zove.

Zato u tom periodu počinje da se deci daju imena za sreću (Srećko, Sretina), za lepotu (Lepa, Lepomir), za zdravlje (Zdravko, Zdravka), da će živeti u miru (Mirko, Mira, Miroljub), da će biti dobri ljudi (Dobro, Dobrila, Dobrica), da će biti radni (Radiša, Radinka), da im ime odrediti koliko će porasti (Veliša), ali i daje primere da se to ponekad pretvorilo u suštu suprotnost.

Tako je jedan Veliša porastao svega oko 155 santimetara, ali je bio odličan zidar i, iako je bio samouk, umeo je da koristi i najsloženije građevinske projekte, dok je na drugoj strani, jedan Mališa izrastao preko dva metra.

veštice ne smeju na vuka!

Radibratović navodi i slučaj da je pre četrdesetak godina u jednu zlatiborsku školu za radno mesto nastavnika istorije i geografije konkurisao je i  Kamen Kamenović. Primljen je zbog lepog rukopisa i  neobičnog imena. Kasnije je on pričao da se njegovim roditeljima nisu „dala deca“, da su umirala i da su njemu dali ime Kamen, da bude čvrst kao kamen i da opstane. Opstao je, završio je svoj radni vek na Zlatiboru i otišao u penziju u svoje rodno mesto kod Pirota.

Ima dosta ovakvih primera. Česta su i muška imena Gvozden i Vučina koja se daju iz istih razloga. Kod Užica ima jedna familija Čeliković. Ima i Zlatića, Gvozdenovića...

Ovaj tekst deo je projekta „ Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti“ koji sufinansira opština Čajetina. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.