Detalji

Datum kreiranja: 13.09.2017 - 14:43:08

Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti

PRIČE O ZLATIBORSKIM ŠKOLAMA

Svaka od škola na Zlatiboru ima svoju priču. Dosta sličnu, ali i u nekim stvarima različitu. Оd nastanka škole, njene izgradnje, učenika, učitelja, meštana. Recimo, škola u Rožanstvu počela je sa radom 1923. godine, mnogo kasnije u odnosu na škole u okolini, one u Beloj Reci, Mačkatu, Dobroselici i Mokroj Gori. Sve ove druge počele sa radom čitavih osamdesetak godina pre ove.

Međutim, deca iz Rožanstva morala su da putuju do neke od ovih škola i to da pešače petnaestak kilometara u jednom pravcu. Ili, na šta su se neki roditelji odlučivali, da njihova deca stanuju kod nekoga u tome selu gde je postojala škola.

Inicijativa za izgranju škole potekla je od meštana posle Prvog svetskog rata i pošto nisu uspeli da se slože oko izgradnje jedne zajedničke škole sa meštanima susednog sela, Alinog Potoka, izgrađene su škole u oba ova sela. Škola u Rožanstvu podignuta je sredstvima koja su dala 397 pojedinaca, a određenu finansijsku pomoć pružilo je i Ministarstvo prosvete i Okružni školski odbor Užice. Prvi učitelj bio je Đorđe Radibratović.

Interesantno je ovde da su mnoge udovice ratnika iz Prvog svetskog rata dale značajne novčane priloge za podizanje škole, sa jedinom željom da se na školskoj zgradi podigne spomen-ploča poginulim ratnicima. To je i učinjeno, tako da i danas na toj zgradi stoje spomen-ploče sa imenima preko 115 rožanskih ratnika. Nakon Drugog svetskog rata dodate su nove ploče sa imenima vojnika stradalih i u ovom ratu. Godine 1935. pored škole je podignuta stambena zgrada, za to vreme moderna i komforna, sa dva dvosobna stana za učitelje.

Iz razgovora sa dvojicom devedesetogodiška koji su pripadali trećoj i četvrtoj generaciji prvaka škole u Rožanstvu, istoričar Milosav Radibratović kako kaže "iz njihovog dosta dobrog očuvanog pamćenja moglo se saznati nešto više o tadašnjim uslovima školovanja."

Milutin Stakić, rođen 1920. godine, priseća se: "Imali smo dnevno po četiri-pet časova, od osam sati do jedan-dva popodne. Pre prvog časa obavezno smo govorili molitvu „Oče naš“ ili „Bogorodice djevo“, a to se isto radilo i na kraju nastave.

Od školskog pribora imali smo jegišter i tablice, a sveske smo kupovali preko škole. Od knjiga smo imali, koliko se sećam, Čitanku, Istoriju i Zemljopis.

Od kuće smo nosili nešto za hranu, pa zimi se hleb smrzne i ne možeš lako da ga odgrizeš."

                Đaci su morali da koga god sretnu na putu da kažu "Dobro jutro" ili "Dobar dan" i da obavezno skinu kapu. Ako se to uradi, a neko ih prijavi dobijali su batine.

Slična su sećanja i Dušana Vilotijevića, rođenog 1921. godine:

"Išao sam u školu sva četiri razreda. Bilo nas je puno đaka, sa nama su išle i devojčice. Sećam se da su tada školu pohađale Ruža Mićić, Raja Josova, Novka Nedović, Jela Melović...

Ja sam bio dečkić, kada je moj otac Milenko pravio zgradu od drveta za đačku kuhinju i ja sam mu pomagao. Nismo mogli svi da stanemo u kuhinju, nego smo jeli i napolju. Svako je imao svoju šerpicu. Ljeb smo donosili od kuće. Za ručak smo imali bijelu kafu, krompir, pasulj."

U ovu priču o školama uklapa se kraći tekst koji je napisao Ljubomir Mićić koji je za potrebe Geografskog zavoda Univerziteta u Beogradu obilazio zlatiborska sela proučavajući etnografiju i geografiju ovoga kraja. Osnovnu školu u Beloj Reci posetio je 7. novembra 1909. godine i tom prilikom zabeležio:

"U tu školu dolaze đaci iz daljine do tri sata, zato svi nose hranu koja im traje ceo dan. Tada đaci poređaše svoje torbice po trpezariji i na sto staviše šta je koji imao za jelo. U trojice đaka bejaše kukuruzni leb, u jednog eljdovni, koji se uopšte zove „goljeni hleb“, što znači od najboljeg žita, a u sviju ostalih bejaše hleb od zobi „ovsenica“.

Ovaj tekst deo je projekta „ Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti“ koji sufinansira opština Čajetina. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

Detalji

Datum kreiranja: 13.09.2017 - 14:37:57

UE ZONA

NEMANJA NEŠIĆ PODNEO OSTAVKU NA MESTO ZAMENIKA GRADONAČELNIKA

Na 16. skupštinskom zasedanju, odbornici užičke Skupštine utvrdili su prestanak mandata zameniku gradonačelniku Nemanji Nešiću zbog njegove podnete ostavke. Zatim su odbornici izabrali Maju Vermezović, dipl. ekonomistu - mastera za člana Gradskog veća. Maja Vermezović preuzeće u Gradskom veću oblast turizma, dok će se dosadašnji član Veća, Miodrag Petković koji je bio zadužen za turizam, preuzeti oblast finansija. U delu kadrovskih rešenja Ana Urošević, dipl. ekonomista, imenovana je za vršioca dužnosti direktora Centra za socijalni rad, a dr Danijela Marinković za vršioca dužnosti direktora Doma zdravlja. Imenovan je i predsednik Upravnog odbora Centra za socijalni rad, kao i jedan član Komisije za saradnju sa gradovima.

Prihvaćen je šestomesečni izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu i prema podacima za perio januar - jun ove godine, prihodi su realizovani sa 53%, dok su rashodi bili 42,6% u odnosu na planirane. Izveštaj ukazuje da je budžet u ovoj godini bio stabilan, da nije bilo prekoračenja pozicija i da su redovno izmirivane obaveze. Tako je u ovom periodu, za sve kredite koje je grad povukao, isplaćeno 91,3 miliona dinara, kao i sve druge budžetske obaveze.

Saglasnost Skupštine data je na izmene programa poslovanja "Bioktoša", "Gradske toplane Užice", "Dubokog" i "Stana", kao i na statut Gradskog kulturnog centra.

Usvojena je odluka o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru u 2017. godini prema kojoj će Užice u svojim upravama, službama, preduzećima i ustanovama imati 1250 zaposlenih radnika.

U delu urbanizma donesene su odluke o izradi Plana detaljne regulacije koji obuhvata lokaciju Hotela Turist na Gradskoj plaži, o posebnim uslovima za izdavanje informacije o lokaciji i lokacijskih uslova na prostoru Generalnog urbanističkog plana do 2020. godine i više odluka o otuđenju nepokretnosti koje su u funkciji postupka ozakonjenja objekata.

Ovaj tekst deo je projekta „UE ZONA“ koji sufinansira grad Užice. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

Detalji

Datum kreiranja: 13.09.2017 - 14:33:24

Svečano otvaranje mlekare Naša Zlatka Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo na svečano otvaranje mini mlekare Naša Zlatka, koje će se održati u Krivoj Reci, u petak, 22. septembra 2017. godine sa početkom u 12:00 časova. Mlekara Naša Zlatka je rezultat projekta OD MLEKA SA NAŠIH PLANINA, koji opština Čajetina i Zlatiborski Eko Agrar realizuju u partnerstvu sa opštinama Plav i Andrijevica iz Crne Gore. Projekat se kofinansira sredstvima Evropske unije u okviru Programa prekogranične saradnje Srbija-Crna Gora. Osnovni cilj realizacije projekta jeste podrška malim proizvođačima sa područja opštine Čajetina i obezbeđivanje sigurnog plasmana viškova sirovog mleka, od kojeg se proizvode tradicionalni brendovi zlatiborskog kraja – sir i kajmak. Pored sigurnog otkupa, mali proizvođači će kroz set edukacija u okviru projekta, imati priliku da unaprede znanja u oblastima koje su od ključnog značaja za poboljšanje kvaliteta mleka. Projekat je započet u septembru 2016. godine i u periodu od godinu dana završeni su infrastrukturni radovi na rekonstrukciji i adaptacija postojećeg objekta na lokaciji stočne pijace u Krivoj Reci. Nakon toga, instalirana je savremena oprema u skladu sa standardima i propisima o bezbednosti hrane, čiji kapacitet od 3.000 litara svežeg mleka garantuje/obezbeđuje maksimalnu dnevnu proizvodnju od 200 kg kajmaka i 300 kg sira. Time su se stekli preduslovi da mlekara Naša Zlatka započne proizvodnju i osvajanje lokalnog tržišta. Pozivamo Vas da prisustvujete otvaranju Naše Zlatke i upoznate se sa primerom podrške malim proizvođačima u ruralnim područjima Zlatibora! Opština Čajetina i Zlatiborski Eko Agrar